Subotička sinagoga, završena oktobra 1902. godine, delo je saradnika Lehnerovih arhitekata Dežea Jakaba (Jakab Dezsö, 1864-1932) i Marcela Komora (Komor Marcell, 1868- 1944), koje su Subotičani često angažovali. Projekat subotičke sinagoge izrađen je ranije (1900) povodom konkursa za jevrejsku bogomolju u Segedinu.
Pravo izvođenja dobio je tamo konzervativniji projekat Lipota Baumhorna (1860- 1932) koji je projektovao riječku (1902) i novosadsku (1903) sinagogu. Projekat Jakaba i Komora otkupljen je za Suboticu bez konkursa i sa neznatnim izmenama realizovan. „Sem umetničke, estetske i materijalne vrednosti objekat je i u konstruktivnom pogledu jedinstven i veoma redak u našime krajevima. Tesarska konstrukcija kupole je pravo inženjersko i zanatsko remek-delo, a sekundarna konstrukcija unutrašnjih kupola i svodova od rabic konstrukcije sa nekom vrstom armiranobetonskih rebara predstavlja pravu retkost u našim krajevima i s obzirom na vreme izgradnje (1902. godina) avangardni, a u isto vreme i veoma uspešan poduhvat”, kaže dr Oskar Hrabovski, prilikom ekspertize 25. X 1976. o stanju konstrukcije zgrade sinagoge.
U tlocrtu zgrada je petokupolna, pri čemu središte glavne kupole počiva na oktogonalnoj čeličnoj konstrukciji (osam stubova gvozdenog skeleta pokriva bogato dekorisan gipsani rabic). Ovi stubovi istovremeno čine osnovu njene izuzetne konstrukcije. U gornjoj zoni stubovi su međusobno povezani čeličnim horizontalnim gredama visine 80 cm, koje su utopljene u masivni obodni osmougaoni zid od opeke (tambur). Smicanjem ugaonih čeličnih greda prema unutrašnjosti, od kvadrata zarubljenih uglova u čijem presečenim tačkama se nalaze čelični stubovi, stvorena je pravilna osmougaona osnova za obodni zid tambura. Iznad tambura razapeta je tanka rabic opna kupole debljine 8-10 cm, čija krutost i nosivost su obezbeđene pomoću zvezdasto raspoređenih rebara visokih 50 cm koji pri vrhu ima osam, a prema podnožju kupole se račvaju trideset i dva rebra. Iznad rabic kupole nalazi se drvena konstrukcija tornja, koja štiti rabic kupolu od vremenskih uticaja i istovremeno u spoljašnjem prostoru naglašava njen položaj. Četiri manja tornja iznad ugaonih delova sinagoge uspostavljaju ravnotežu masa naglašavajući vertikale četiri stepeništa Sinagoge. Ovim načinom oslanjanja centralne kupole na stubove, spoljašnji zidovi su rasterećeni opterećenja, predstavljajući zidove opne, oponašajući konstrukciju šatora. Tako se cela zgrada nalazi u savršenoj statičkoj ravnoteži.
Objekat je tako projektovan da do najsitnijih detalja zadovoljava potrebe liturgije. Prisutan je logički sklad funkcije i forme, što nije karakteristika građenja tog vremena i stila.Trodelni glavni ukrašeni ulaz kao i južni i severni sporedni ulazi obezbeđuju konfornu komunikaciju u prizemlju, dok posebni bočni ulazi na sve četiri strane omogućavaju komunikaciju sa galerijskim delom gde su obezbeđena posebna mesta za žene. Sa glavnom fasadom kupole su povezane finim lučnim premošćavanjem sa reljefima u terakoti, vezujući se organski sa reljefima na atikama. Ova dekorativna oplata Sinagoge od terakote izvedena je u vidu reljefnih frizova koji prate osnovnu liniju rubova fasade, rozeta ili pojedinačnih reljefa, koji formiraju horizontalne vence i nizove oko otvora, vitraža ili portala. Jedinstveno osmišljena sekundarna plastika visokih umetničkih kvaliteta sprovedena je dosledno u jedinstvenoj likovnoj koncepciji i obradi visokog reljefa. Svaki i najmanji komad reljefne plastike čini izuzetnu likovnu kompoziciju u odnosu na fasadu i ornamentiku izvedenu od drugih materijala. Lisnate forme u valovitom nizu se neizmenično smenjuju sa cvetovima i plodovima, a po osi su paralelne. Motivi su karakteristični za mađarsku varijantu secesije-narodni motivi izvedeni iz osnovnih oblika ruže, lale, paunovog pera i listovi koji se nižu kao semenke raspolućenih plodova.
Ova biljna ornamentika je karakteristična i za enterijer sinagoge, molersku dekoraciju i plastičnu dekoraciju (bojeni ornamenti od gipsa), biljni motivi vitraža, koji se ritmički smenjuju sa simetrijom objekta snažno osvetljavajući unutrašnji prostor jer su postavljeni jedan naspram drugog, ogledaju se kao u ogledalu, i zid bime sa bogatim pozlaćenim reljefom. Vitraži su rađeni u radionici poznatog vitražiste Mikše Rota, i prate objekat u svim nivoima, prizemlje, galerija kupola i teme kupole koje je ispunjeno sa zrakastim vitražom iz čijeg centra se spušta luster (koji je restauriran i rekonstruisan 1993. godine), a elementi neglazirane terakote, i glaziranih pirogranit elemenata izrađenih u Žolnai (Zsolnay) fabrici u Pečuju.
Elementi fasadne dekoracije na dve bočne fasade su nanovo izrađeni u fabrici Žolnai 1991. godine od pirogranita, kao i table 10 zapovesti koje su bile na atikama na sve četiri strane objekta.
Tokom Drugog svetskog rata, mnogi subotički Jevreji deportovani su u koncentracione logore, te je od pet hiljada Jevreja u Subotici pre rata, ostalo jedva dve stotine nakon završetka rata. Ovako umanjena Jevrejska zajednica nije više imala sredstava da se stara o sinagogi te je objekat predat gradu 1979. godine.
Decembra 1980. godine nakrivljena krovna konstrukcija centralne kupole podignuta je hidrauličnim presama u prvobitni položaj, te je sprečeno njeno dalje nakrivljenje i urušavanje. Isto tako su i zamenjeni delovi oštećene drvene konstrukcije, deo po deo, a i zamenjen krovopokrivač od gleđosanog bojenog biber crepa, kao i dvostruka kalota na vrhu od lima zamenjena bakarnom u istom obliku i ornamentici.
Takođe je restauriran moleraj u kupolnom delu, kao i vitraži u prizemlju, na galeriji samo manji vitraži, i u kupoli svi vitraži, u poznatoj vitražerskoj radionici Stanišić iz Sombora. Veliki kružni vitraži nisu ni restaurirani, a već su i oštećeni i restaurirani vitraži kao i moleraj.
Subotička sinagoga je 1975. godine proglašena za spomenik kulture, a od 1990. godine je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Analizirajući materijalizovan prostor koji sinagoga stvara sa svojim zaobljenim kupolastim zidnim omotačem, stiče se dojam unutrašnjosti šatora. Težnja arhitekata da od čvrstog građevinskog materijala stvore ambijent iskonskog šatora za čuvanje svitaka Tore, u ovom slučaju dodatno je motivisana oblikovanjem arhitekture sa nacionalnim karakteristikama, u subotičkoj sinagogi je dostigla savršen izraz.