O SECESIJI
Nova umetnost koja je na prekretnici XIX i XX veka nadahnuta zahuktalom industrijalizacijom, urbanizacijom i društvom koje se brzo menjalo, pobunila se protiv strogih kanona istoricizma i vladajućeg ukusa. Zato, secesija inspiraciju nije tražila u prethodnim epohama i umetničkim stilovima već je ideje tražila u prirodi, njenim oblicima i strukturi. Secesija je ostavila sopstveni pečat na sve umetnosti i oblasti modernog života. Secesija nije umetnički stil - ona je stil života. Osnovne odlike secesijske arhitekture su razuzdane, nesputane forme pune zaobljenih linija, valovitih poteza i neobične kombinacije boja. Naglašena asimetrija i upotreba novih materijala i novih građevinskih tehnika objektima su dali specifičnu plastičnost a prefinjena, nekad preterana, dekorativnost secesijskog ornamenta - razigranost. Geometrijski i biljni motivi kao i lik žene – postali su omiljeni motivi arhitekata širom Evrope. Mada u biti internacionalna, u različitim sredinama ojačana nacionalnim osećajem iznedrila se u različitim oblicima. U Austriji je bila
poznata kao Bečka secesija, u Nemačkoj kao Jugendstil, u Francuskoj i Belgiji kao Art Nouveau, u Engleskoj Modern Style, u Italiji Cvetni stil a na području Austrougarske - secesija.
SECESIJA u Subotici
Na prekretnici XIX i XX veka uzavrela dešavanja u Evropi na poljima umetnosti nauke i života stigla su preko Budimpešte i do Subotice – koje su se tada nalazile u istoj državi. To je bio period mira i ekonomskog napretka kada je Subotica bila u punom graditeljskom zamahu. Promene koje su stigle iz Evrope polako su se uvukle i u arhitekturu Subotice ali su se dalje razvijale u dva pravca, u dve struje. Dok se jedna struja okreće evropskim centrima kao što su Minhen, Beč, Pariz i London, druga dominantnija se okreće nacionalnoj, mađarskoj varijanti secesije. Mada je evropska brojnija, mađarska varijanta sa tek nekoliko primera, ali izuzetnih po lokaciji, veličini i nameni dominira gradom i doprinosi da Subotica ponese naziv grada secesije. To su, naravno, Gradska kuća, Sinagoga, Rajhlova palata, banke.
Avangardni mađarski umetnici, po ugledu na svoje evropske kolege, smatrali su da industrijski razvoj vodi uništenju svega lepog te da umetnost treba uvesti u svakodnevni život oslanjajući se na narodno graditeljstvo i tradiciju i primenu lokalnih materijala. Tragajući za nacionalnim osobenostima, izučavajući narodno stvaralaštvo i narodno graditeljstvo, mađarska varijanta secesije je stvorila karakterističan i prepoznatljiv arhitektonski jezik.
Pored svih umeća, sposobnosti, saznanja i putovanja lokalnih arhitekata, tek je angažovanje autora iz Budimpešte ili drugih gradova donelo duh velegrada i nova strujanja u arhitekturi Subotice. Ovde treba spomenuti tandem Marcela Komora i Dežea Jakaba, Ferenca Rajhla, braću Vago, Pala Vadaša ali i lokalne arhitekte koji su to prihvatili kao što su Titus Mačkovic ili Maćaš Šalga.
Velika želja Subotičana i veliko nadahnuće graditelja, umetnika i zanatlija koji su podigli brojne secesijske građevine stvorili su dela, u Subotici i na obližnjem Paliću, koja su i nakon jednog veka podjednako lepa, atraktivna i intrigantna.
GRADSKA KUĆA
Za razliku od mnogih evropskih gradova centrom Subotice ne dominira katedrala ili crkva već Gradska kuća. Svojom lokacijom, dimenzijama i kitnjastom arhitekturom mađarske varijante secesije, Gradska kuća je postala odrednica grada, centar i simbol Subotice.
Građena je između 1908. i 1910. a opremanje enterijera je završeno 1912. godine. Zauzima površinu od skoro 6000 m² sa 16.000 m² korisne površine. Toranj je visok 76 metara, a vidikovac se nalazi na visini od 45,5 metara i sa njega se pruža nezaboravan pogled na Suboticu i njenu okolinu. Gradsku kuću su projektovali Marcel Komor i Deže Jakab, poznati budimpeštanski arhitekti.
Ona ima simetričnu osnovu sa četiri unutrašnja dvorišta i četiri ulaza. Na severnoj strani, gde se nalaze lepo uređen park i Plava fontana je vestibil sa svečanim stepeništem u mermeru, koji vodi do prvog reprezentativnog sprata. Tu se nalaze tri većnice - Zelena i Žuta koje su koristili Veliki župan i Gradonačelnik i treća centralna, najveća i najlepša - svečana Velika većnica koja čini srce Gradske kuće. Ona se koristi za zasedanja Skupštine, koncerte, svadbe i važne skupove. Tu se nalazi šesnaest raskošnih vitraža treperavog kolorita čiji su autori Mikša Rot i slikar Šandor Nađ koji je autor bočnih vitraža koji se smatraju izuzetnim umetničkim delom.
Gradska kuća, savremeno koncipirana u skladu sa potrebama vremena, i danas zadovoljava mnoge potrebe grada. U njoj se sada nalaze: kabinet Gradonačelnika, Gradska uprava i gradske službe, Istorijski arhiv, butici, banke…. Funkcionalnost i modernost, kao i sinteza različitih grana umetnosti – arhitekture, slikarstva i primenjene umetnosti su verovatno najveće vrednosti ovog objekta ali ono što posetioce ostavlja bez daha je svakako njena bogata ornamentika.
Dekorativnost secesije, ovde je obogaćena romantičarskom notom mađarskog folklora kroz šare stilizovanih cvetova i cvetnog nakita od keramike i kovanog gvožđa. Izrezbareno drvo, mesingani okovi, svetiljke, keramičke eozinske pločice doprinose umetničkoj vrednosti i raskoši ovog jedinstvenog objekta.
Vreme posete za individualne turiste:
Utorak - Subota: u 12h
Polazna tačka: svečani ulaz Gradske kuće
Cena ulaznice: 150 RSD - Velika većnica, 150 RSD - vidikovac
Trg Slobode 1
KOMOR I JAKAB
Arhitekti Marcel Komor (1868-1944) i Deže Jakab (1864-1932) 1897. godine su se udružili i otvorili projektantski biro u Budimpešti.
Ovaj tandem je projektovao građevine širom Ugarske sve do kraja rata 1918. godine. Bili su učenici i sledbenici rodonačelnika mađarske varijante secesije - Edena Lehnera. Arhitekti Marcel Komor (1868- 1944) i Deže Jakab (1864-1932) 1897. godine su se udružili i otvorili projektantski biro u Budimpešti. Ovaj tandem je projektovao građevine širom Ugarske sve do kraja rata 1918. godine. Bili su učenici i sledbenici rodonačelnika mađarske varijante secesije - Edena Lehnera. Marcel Komor je bio nosilac projekta, zadužen za koncepciju građevine, za organizaciju prostora, funkciju i konstrukciju, dok je Deže Jakab dizajnirao enterijer, projektovao sve do najsitnijih detalja.
Iako broj objekata koji su projektovali u Subotici nije bio velik, svaki od njih je kasnije postao simbol: Sinagoga, Trgovačka banka (danas Korzo 4), Gradska kuća i veliki kompleks objekata na Paliću - Vodotoranj, Velika terasa, Ženski štrand i Spomen česma.
PALATA FERENCA RAJHLA
Arhitekta Ferenc Rajhl je za svoj budući dom i projektantski biro izabrao jednu od najlepših lokacija u Subotici. Radeći za sebe i svoju dušu, odbacio je sve stege i šablone u projektovanju i stvorio zgradu kojoj se mnogi dive. Rajhlova palata je prvo što posetilac vidi kada vozom stigne u Suboticu i tada ona zadivi svojim oblikom, dekoracijom i zapljusne neobičnim koloritom.
Monumentalni ulaz na palati uvučen je u deo fasade koji predstavlja stilizovano, nadole okrenuto srce. Kapija od kovanog gvožđa takođe je u obliku srca. Dekoracija balkonske ograde, još raskošnija od one u prizemlju - nosi motiv stilizovanog srca. Motiv srca bilo da je izveden u keramici, murano mozaicima, od kovanog gvožđa, u duborezu ili štukaturi – uvek je predstavljen na nov i originalan način. Rajhl je svoj dom izgradio 1904. godine u mađarskoj varijanti secesije inspirisanom olklornom umetnošću Erdelja, njenim jarko obojenim seoskim kućama, drvenim rezbarenim kapijama, motivima baštenskog cveća i naravno - srca.
Palata je bila funkcionalna i ugodna za život porodice. U prizemlju se nalazio arhitektonski biro Ferenca Rajhla a na spratu su se ređale velika trpezarija sa zimskom baštom koja je služila i kao balska dvorana, muški salon za pušenje – uređen kao turska soba, ženski salon, spavaća soba, kupatilo, garderoba i dečija soba – avangardno za vreme u kome je građeno.
Rajhl nije dugo uživao u blagodetima svoga doma jer je bankrotirao svega 4 godine po useljenju, a njegova palata sa nameštajem, skupocenim predmetima i umetničkim delima je prodata na licitaciji. Danas se ovde nalazi Savremena galerija Subotica a u dvorištu palate je čuveni kafić. Levo od ulaza se nalazi Rajhlova najamna palata koja se gabaritom, dekoracijom i koloritom nadovezuje na stambenu palatu, mada je daleko skromnija.
Radno vreme:
Utorak - Subota: 8h - 19h
Subota: 9h - 13h
Cena ulaznice: 100 RSD za individualne turiste, 50 RSD za grupe
Park Ferenca Rajhla 5
FERENC RAJHL
Ferenc Rajhl (1869-1960) je arhitekturu završio u Budimpešti a u Suboticu se doselio 1896. godine. Delimično povlađujuci ukusu klijenata, svoje prve projekte nije izveo u stilu secesije. Iako na konkursima u Subotici nije imao sreće, projektovao je razne javne i privatne objekte: zgradu današnje Gradske biblioteke, zgradu Gimnazije, zgradu nekadašnje austrougarske Banke (D. Tucovića 15) i mnoge druge.
Rajhl je bio bonvivan, uživao je u životu i ljubavi svoje porodice. Nemilice je trošio na putovanja, umetničke predmete, dragocene materijale za opremu svoje palate – što je bio jedan od razloga zbog čega je 1908. godine bankrotirao. Nakon toga je napustio Suboticu i četiri godine proveo u Segedinu da bi se nastanio u Pešti. Nastavio je da radi kao arhitekta, oporavio se od bankrotstva i do duboke starosti uživao u lepotama života i umetnosti.
SINAGOGA
Subotička jevrejska zajednica preuzela je drugonagrađeni rad na segedinskom konkursu za izgradnju sinagoge i tako je Subotica dobila jednu od najlepših sinagoga u ovom delu Evrope – kako subotičani vole da kažu. Sinagoga je podignuta 1902. godine prema projektima Marcela Komora i Dežea Jakaba. Pored umetničke i estetske vrednosti, ona je izuzetna i zbog toga što je jedina sinagoga u Evropi koji nosi obeležja mađarske varijante secesije. Tipična za ovaj stil, floralna dekoracija u vidu paunovog pera, lale,
stilizovane ruže ili ljiljana nalazi se kako na fasadama tako i u unutrašnjosti, na vitražima i oslikanim zidovima. Vitraži su izrađeni u peštanskom ateljeu Mikše Rota a fasadna
dekoracija i crep u pečujskoj fabrici keramike Žolnai. Unutrašnji prostor, koncipiran kao šator, asocira na starozavetna vremena a blistava harmonija boja u vernicima je trebalo da probudi osećanje radosti. Kod subotičke sinagoge treba naglasiti i avangardnost njene konstrukcije, sklad njene konstrukcije i dekoracije, prožimanje funkcije i forme.
Sinagoga je mogla da primi 1600 vernika, 850 muškaraca u prizemlju i 550 žena na galeriji. O njenoj veličini svedoče i podaci da je visina unutrašnjeg prostora 23 metra a raspon kupole 12,6 metara. Spoljna visina objekta je 40 metara.
Nakon Drugog svetskog rata, mali broj preživelih subotičkih Jevreja nije mogao ni da ispuni ni da održava ovaj objekat. Godine 1976., sinagoga je prešla u ruke grada. Krajem osamdesetih godina prošlog veka u sinagogi su se održavale pozorišne predstave. Raskošna građevina je zasijala punim sjajem nakon završetka rekonstrukcije 2018. godine.
Vreme posete:
Utorak - Petak : 10h - 18h
Subota - Nedelja : 10h - 14h
Cena ulaznice: 250 RSD za individualne turiste, 150 RSD za grupe
Trg Jakaba i Komora 6
+381 (0) 65 278 84 16 info@szabadkaizsinagoga.rs www.szabadkaizsinagoga.rs
PALATA MIKŠE DEMETERA
Bivši vlasnici i stanari ove palate ostavili su značajan trag u zdravstvu, novinarstvu, preduzetništvu i umetnosti Subotice. Projekat za palatu 1906. godine je od braće Vago, Lasla i Jožefa - arhitekata iz Budimpešte poručio dr Mikša Demeter - lekar i svestrani intelektualac. Demeterova palata bila je jedna od prvih najamnih kuća sa elementima geometrijske bečke secesije u Subotici. Kuća Mikše Demetera izuzetan je spoj funkcionalnog i umetnički oblikovanog prostora i za ono vreme sadržala je sve postojeće udobnosti. U prizemlju, desno od suvog ulaza u kuću, nalazile su se dve prodavnice a iza njih štamparija. Levo od ulaza bio je raskošan petosobni stan vlasnika I ordinacija, a na spratu još dva slična stana za izdavanje. U ovoj palati se šest decenija nalazila štamparija a 2008. godine palata je obnovljena i od tada se na ovom mestu nalazi Gradski muzej Subotice.
MOTIV PTICA
Radove arhitekata braće Vago uvek krasi motiv ptica, što se može videti i na ovoj zgradi. Najuočljiviji je na ogradi od kovanog gvožđa koja ukrašava terase gde su dve ptice okrenute jedna ka drugoj.
Radno vreme:
Utorak - Subota: 10h - 18h
Cena ulaznice 150 RSD
Trg sinagoge 3
PALATA SUBOTIČKE TRGOVAČKE BANKE
Ovu zgradu su u mađarskoj varijanti secesije, nakon Sinagoge a pre Gradske kuće, 1907. godine projektovali Marcel Komor i Deže Jakab.
Ona je nekada bila jedina banka u glavnoj ulici. Osim banke tu se nalazio restoran a na spratovima stanovi. Glavnu namenu ovog objekta možemo prepoznati u simbolima na fasadi: veverica – simbol vrednoće, košnica – simbol štedljivosti, sova – simbol mudrosti. Fasada je savijena oko ugla, a sprat je ukrašen dekorativnom keramikom inspirisanom motivima folklorne umetnosti i reljefima izvedenim u kamenu, što je u arhitekturi Subotice i kod njenog štedljivog stanovništva bila prava retkost.
Na ovoj zgradi su prvi put u Subotici primenjene velike staklene površine umesto masivnog prizemlja. Ipak, najveća vrednost ove građevine je jednostavno u njenoj lepoti, u tome što je svaka boja, svaki detalj, svaki ornament promišljen i skladan.
GRADSKA NAJAMNA PALATA
Gradska najamna palata je projektovana u duhu bečke secesije sa takvom kreativnošću da odudara od svih ostalih u gradu. Njen autor je arhitekta Pal Vadas. On je modenim konceptom, pojednostavljenim formama, konstrukcijom i izborom materijala oblikovao ovu estetski vrednu zgradu. Smirenost asketske, geometrijske secesije ublažena je ljudskim figurama na zlatnoj pozadini (ispod ugaonog tornja), nenametljivim mozaicima sa stilizovanim predstavama ptica (sa donje strane erkera) i maskama od kovanog gvozđa (iznad ulaznih vrata) - što je direktan uticaj bečkih slikara i arhitekata s prekretnice vekova.
Branislava Nušića 2
ŽOLNAI KERAMIKA
Secesijske građevine, naročito one mađarske varijante, bogato su ukrašavane keramikom koja je moderne i funkcionalne objekte oplemenjivala, činila ih humanim i toplim. Fabrika keramike Žolnai iz Pečuja u Mađarskoj, vlasnika Mikloša Žolnaija a kasnije njegovog sina Vilmoša, osnovana je 1852. godine. Vilmoš Žolnai je lansirao nove vrste keramike i glazure. Pirogranitom, koji je zajedničko ime za svu keramiku za spoljnu upotrebu koja podnosi velike oscilacije temperature, pokriveni su secesijski krovovi i ukrašene mnoge secesijske fasade u Subotici. U novije vreme, krajem XX veka, od Žolnai keramike su izrađene Zelena i Plava fontana u centru grada.
Zahvaljujući specijalnom procesu za izradu porcelana osmišljenom u Žolnai fabrici, stvoren je drugi novitet - eozin, glazura koju opisuju kao svetlost zore. Pločice i reljefi od eozina mogu se videti na svečanom stepeništu Gradske kuće.
Žolnai keramika položila je ispit kvaliteta jer ni posle jednog veka nije izgubila čari svog kolorita. Ona i danas privlači poglede bogatstvom i razigranošću oblika.
NAJAMNA PALATA SIMEONA LEOVIĆA
Secesija je zakoračila u Suboticu gradnjom Leovićeve palate 1893. godine. Neke od karakteristika ovog stila kao što su: odbacivanje starih formi, proporcije prilagođene ljudima, asimetrija, novi materijali – mogu se pronaći na ovoj građevini. Arhitekti koji su projektovali zgradu bili su rodonačelnici nove umetnosti secesije, odnosno njene mađarske varijante. To su bili najpoznatiji mađarski arhitekta Eden Lehner i njegov saradnik Ðula Partoš.
Park Rajhla Ferenca 11
NAJAMNE KUĆE ŠALAMONA SONENBERGA
Obe palate su podignute 1910. godine po projektima Isidora Štrasburgera i Lajoša Gomboša. Objekat u ulici Ðure Ðakovića (danas Generalni konzulat Republike
Mađarske) predstavlja jedan od najlepših primera mađarske varijante secesije. Rasplamsale boje biljnih motiva na dekorativnim elementima od Žolnai keramike imale su uzor u mađarskim folklornim motivima. Fasada druge palate izvedena je jednostavnije pod uticajem bečke secesije ali sa dekorativnim elementima mađarske secesije.
PALATA HOTELA ZLATNO JAGNJE
Fasadu zgrade hotela Zlatno jagnje iz 19. veka adaptirao je u stilu minhenske secesije - Jugendstila 1904. godine lokalni arhitekta Titus Mačković. Osamdesetih godina prošlog veka zgrada je srušena i podignuta je nova po uzoru na staru. U ovoj zgradi nežnog izgleda dugo godina se nalazio Dom Vojske.
Korzo 3
PALATA MAĐARSKE OPŠTE KREDITNE BANKE
Iako velikih dimenzija i na izuzetnoj lokaciji, zgrada nekadašnje banke u poređenju sa Gradskom kućom, velikim trgom i monumentalnim pozorištem u čijoj blizini se nalazi – ostaje nezapažena. Banka je izgrađena 1911. godine u stilu geometrijske bečke secesije po projektu budimpeštanskog arhitekte Alfreda Hajoša.
Trg Republike 2
PALATA JOŽEFA ROZNOFSKOG
Palatu je projektovao subotički arhitekta Titus Mačković 1909. godine. Ovo je jedini dvospratni i jedini secesijski objekat u celoj ulici. Fasada ove palate, kao i druge secesijske građevine koje je gradio Mačković, inspirisana je secesijom Beča i Darmštata ali ne direktno nego preko braće Vago, arhitekata iz Budimpešte.
Štrosmajerova 22
PALATA DUŠANA STOJKOVIĆA
Palata je projektovana još početkom XIX veka a za njen danjašnji izgled zaslužan je arhitekta Geza Kocka. Iako je on bio najverniji predstavnik neorenesanse u Subotici, ovu fasadu je 1907. projektovao u stilu bečke secesije. Pored bogate secesijske ornamentike zanimljiv je erker na uglu zgrade koji je poduhvaćen velikom školjkom. Nakon renoviranja zgrada dobija novu funkciju i postaje ugostiteljski objekat.
Trg Republike 10
PALATA AUSTROUGARSKE BANKE
Jednospratnu masivnu zgradu koja odaje utisak sigurnosti i stabilnosti projektovao je Ferenc Rajhl 1901. godine. Uticaj secesije na ovoj zgradi se može videti u mnoštvu dekorativnih elemenata kao što su ženska lica, glave Merkura, cvetovi suncokreta, košnica, ključ i kvaka u obliku sfinge – koji su simbolično prenosili poruke o bogatstvu, sigurnosti i tajnosti uloga.
Dimitrija Tucovića 15
SECESIJA NA PALIĆU
Palić, jezero i naselje istog imena, nalazi se 8 kilometara istočno od Subotice. Svoju slavu kao banja i mondensko letovalište stekao je krajem XIX veka. Početkom XX veka posao proširenja i obnove banje bio je poveren arhitektima Marcelu Komoru i Dežeu Jakabu koji su u Subotici projektovali Gradsku kuću i Sinagogu. Ansambl palićkih građevina koji pripadaju mađarskoj varijanti secesije inspirisane narodnom umetnošću Erdelja, svečano je otvoren 1912. godine. To su Vodotoranj, Velika terasa, Ženski štrand, Muzički paviljon i Spomen česma.
Svaka od ovih građevina je drugačija, shodno nameni ali u izboru materijala, konstrukciji i palićkoj crvenoj boji - one su ipak jedinstvene. Komor i Jakab su ideju povezivanja arhitekture i ambijenta Velikog parka doveli do savršenstva. Tako, odbacujući klasično nizanje građevina niz ulicu ili šetalište pored kojih često prolazimo ali ne ulazimo ili ne primećujemo – ovde prolazimo kroz Vodotoranj i Veliku terasu. Primenom takvih prolaza, tremova i terasa izgubila se stroga podela na spoljni i unutrašnji prostor. Prožimanje prirode, arhitekture i enterijera verovatno je najveća vrednost ovih secesijskih građevina. Svi ovi objekti postali su simboli Palića. Neobična arhitektura ovih građevina namenjih odmoru i uživanju i posle više od sto godina privlače posetioce da svrate i da ih pogledaju.
VODOTORANJ
Predstava pauna, na koji Vodotoranj oblikom podseća, je ranohrišćanski simbol vaskrsenja. On je izabran da predstavlja novi početak buduće banje.
VELIKA TERASA
Projektovana kao višenamenski objekat i danas je zadržala sličnu funkciju. Na spratu se nalazila raskošna balska dvorana, u prizemlju su bili restorani i poslastičarnica, a danas je moderna kongresna dvorana.
ŽENSKI ŠTRAND
U vreme kad je štrand podignut važili su drugačiji društveni standardi. Žene su tada morale da se skrivaju od upitnih pogleda prolaznika dok su se kupale u jezeru.
MUZIČKI PAVILJON
Najmanji secesijski objekat - Muzički paviljon, korišćen je i još uvek se koristi kao mesto za promenadne koncerte.
SPOMEN ČESMA
Spomen česma podignuta je u čast završetka gradnje secesijskih građevina na Paliću i ona je tačka fokusa na kom nam se završava pogled kada od Vodotornja krenemo ka jezeru.
PALIĆKE VAZE
Dve velike plave vaze od Žolnai keramike sa likom Vodenog boga koje stoje ispred dva hotela u Velikom parku, stigle su 1910. godine kao poklon vlasnika pečujske fabrike keramike Žolnai Paliću i Subotici.
TURISTIČKA ORGANIZACIJA GRADA SUBOTICE
Srbija, 24000 Subotica
Trg slobode 1
+381 (0) 24 670 350
office@visitsubotica.rs
www.visitsubotica.rs
www.palic.rs
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI
Turistička organizacija grada Subotice izdaje ovu brošuru radi promocije turističke ponude i u svrhu informisanja turista. Informacije objavljene u brošuri su prikupljane u najboljoj nameri i u zavisnosti od dostupnih podataka. Stoga, Turistička organizacija grada Subotice ne može da garantuje da su objavljene informacije nužno sveobuhvatne, tačne, potpune ili ažurirane.
Put secesije = Art nouveau route / autor: Turistička organizacija grada Subotica; fotografije: Turistička organizacija grada Subotice - Subotica, 2020 (Subotica: Birografika MB doo). - 24 str. : fotogr. u bojama ; 21cm
Uporedo srp. tekst i engl. prevod. - Tiraž 5.000. ISBN-978-86-89781-25-0
