Prekretnica vekova – izraz koji je postao sinonim zlatnog doba Subotice, gotovo poetična misao kojom izražavamo procvat Kostolanjijeve prašnjave, vinske Subotice, industrijsku revoluciju, eru inovacija i ujedno rasprostranjenje jednog od najlepših, najzanimljivijih arhitektonskih stilova u duhu mađarskog folklora – secesije. Ovaj stil, poznat i pod nazivom art nouveau, Barselonu je učinio svetski popularnom, zahvaljujući pre svega arhitekti Antoninu Gaudiu - ali u Evropi postoji još jedan grad u kojem su kreirali Gaudijevi savremenici, i to upotrebom motiva koji potiču iz izvorne mađarske narodne umetnosti. Šetajući Suboticom, skoro da i ne postoji ulica u kojoj se ne može uočiti neka zgrada prepunu kalačkih ili maćo motiva, ili se naći okružen hiljadama srca, kao u dvorištu Sinagoge. Prilikom posete Subotici priključite mi se u tematskoj secesionističkoj šetnji u okviru koje ćemo se upoznati sa najlepšim objektima kreiranim u ovom stilu, sa pričama o njihovim nekadašnjim vlasnicima, ali i sa načinom života na prekretnici vekova. U nastavku teksta istaći ću nekoliko objekata među brojnima građenim u stilu secesije:
- Subotička Sinagoga: Da li ste znali da je ovo druga najveća jevrejska bogomolja u Evropi? Pa čak i jedina sačuvana sinagoga građena u stilu secesije? Da li možete da verujete da je impozantna Sinagoga u Subotici, građena od donacija članova Jevrejske zajednice 1902. godine, završena za neverovatnih godinu dana? Zidovi hram nije širi od dužine jedne cigle, ali je opet grandioznan, zapanjujući i izaziva strahopoštovanje. Zgrada, obnovljena 2018. godine, bogata je simbolima, i nekada su na njoj radili najveći umetnici mađarske države tog vremena poput Marcella Komora i Dezsőa Jakaba, te vitražista Miksa Róth.
- Gradska kuća: Nekoliko godina po završetku gradnje Sinagoge naš grad je već toliko bio porastao da je u Kraljevini Mađarskoj zauzimao čak treće mesto po veličini. Stoga je gradonačelnik dr. Karolj Biro tada odlučio da je došlo vreme za izgradnju gradske kuće kakva priliči ovako važnom i istaknutom gradu. Nije se dugo oklevalo, na mestu stare gradske kuće 1908. položen je kamen temeljac, a svega dve godine kasnije na istom mestu uzdiže se nova Gradska kuća u stilu mađarske secesije. Svojom dužinom od 105 metara, impozantnim tornjem visine 76 metara, očaravajućim vitražima, prepuna žolnai keramike, Turul ptica, kombinacija crveno-belo-zelenog i ukrašena motivima koji podsećaju na život u Subotici, ova zgrada spada među najlepše u čitavom svetu.
- Hotel ,,Zlatno jagnje”: Da li ste čitali Ševu Dežea Kostolanjija? Sećate li se detalja kada Ševini roditelji svaki dan ručaju u restoranu na glavnom šetalištu? Da li ste znali da je ovaj roman u stvari inspirisan svakodnevicom Subotice i da su brojni likovi istog zaista postojali? Prema ideji pisca ovi junaci posećuju restoran koji je zaista postojao, a koji je u stvarnom životu bio hotel-gostiona ,,Zlatno jagnje”. Ugostiteljski objekat izgrađen je već 1857, a više puta obnavljan secesionistički izgled dobio je pod rukama glavnog gradskog arhitekte Titusa Mačkovića.
- Zgrada Štedionice: U Subotici je preporučljivo hodati uzdignute glave. Ne samo u slučaju da ste ponosni što ste došli u naš grad, već i zbog opažanja skrivenih detalja koji se nalaze na fasadama objekata. Tako se može, recimo, dogoditi da uočite veverice, košnice i sovice na zgradi bivše Štedionice. Secesija, dakle, ne koristi samo narodne motive, već velikodušno želi da prikaže i namenu određenog objekta. Stoga u rukovanju novcem treba biti marljiv kao pčele, štedljiv poput veverice i mudar kao sova!
- Palata Franca Rajhla: Da li ste nekada već gostovali u kući u koju je trebalo da uđete kroz srce? Niste? Tako sam i mislio! Povešću Vas u rezidenciju najtalentovanijeg arhitekte koji je živeo u našem gradu, Franca Rajhla. Ova zgrada je zaista najlepša secesionistička palata u regionu, a možda i čitavoj Srednjoj Evropi. U ovoj najelitnijoj palati arhitekta je sa porodicom boravio svega 4 godine. Muransko staklo, Žolnai keramika, crveni mermer. Da li da nastavim? Duvanski salon za muškarce, ženski salon za razmenu informacija, balska dvorana, trpezarija, zimska bašta... Zgrada danas funkcioniše kao Moderna galerija Subotice, pa se tako donekle ispunila i želja samog projektanta i vlasnika, koji je prilikom iseljenja iz palate rekao samo ovoliko: ,,Nadam se da će jednom čudo koje sam projektovao i voleo biti na službi svim ljudima.”
- Palata Šalamona Zonenberga: U zgradi današnjeg Konzulata Republike Mađarske u Subotici nekada je svoju svakodnevicu provodio poznati subotički obućar, koji se nije plašio da podigne secesionističku kuću u komšiluku Franca Rajhla. Ova palata zaista izgleda kao da su je doneli pravo iz crtane serije ,,Mađarske narodne bajke”. Gledajući je skoro pa da možete čuti golubice iz uvodne špice, koje svojim pevanjem proizvode predivne mađarske folklorne detalje koji obasipaju ovo čudesno zdanje.
- Palić: Palić, nekada istaknuti banjski centar Monarhije, spada u najveće dragulje mađarske secesije. Kada je nakon pobedničke Senćanske bitke (1697) princ Eugen Savojski krenuo sa konjicom nazad ka Beču, prvo mesto na kojem je mogao da napoji žedne konje bilo je Palićko jezero. Ali nakon prvog gutljaja konji nisu hteli da piju, Savojski čak i besno beleži tada da je razlog tome „slana voda jezera”. Da, slana, jer je Palić nekada bio pun natrijuma, magnezijuma i kalcijuma, što mu je davalo čudan, slani ukus, ali ujedno i ogroman potencijal. Već tokom 1800-tih Palić postaje poznata banja, a na prekretnici vekova naselje se bogati Vodenim tornjem u obliku pauna, parkovima, brojnim vilama i regulisanim štrandovima na usluzi širokim narodnim masama. Da li ste znali da je velika mađarska diva Katalina Karady svoja leta provodila na Paliću? Preuzmite njenu ulogu, te prošetajmo romantičnim Palićem.
U Subotici je podignuto blizu 120 objekata u stilu secesije. Grad obiluje skrivenim draguljima, starim kućama na kojima se još uvek daju prepoznati upečatljivi mađarski folklorni motivi. U tekstu sam dao naglasak na one najpoznatije koji su deo uobičajene secesionističke rute, a među njima se ističu Sinagoga i Gradska kuća. Na tematskoj secesionističkoj turi uputićemo se u pravu „treasure hunt” avanturu, da pronađemo i upoznamo objekte u ovom stilu, ali i svakodnevice nekadašnjih vlasnika i životnog stila koji je donela secesija i koji Suboticu i do danas čini jedinstvenom na karti Evrope.
Boris Tot, turizmolog, turistički vodič
Tematske šetnje i turističko vođenje naručiti:
+381 64 28 29 401, boris.tot.88@gmail.com
visitsubotica.com