Boris Tot, turizmolog, turistički vodič
Svet su posmatrali u cveću i srcima, njihova ostvarenja ulepšavaju svakodnevicu i danas, a jedan od njih dvojice zaljubio se u „prašnjavom gradu“ – oni su Marcel Komor i Deže Jakab, najjači stubovi mađarske secesije.
Bili su mlade, nezrele arhitekte kada je otac mađarske secesije, Eden Lehner, usadio u njih ljubav prema projektovanju u mađarskom narodnom stilu uz sve posebnosti i lepote koje mu pripadaju. Art nouveau cvetao je širom Evrope, ali nigde toliko blistavo kao u zemlji bulki, ljubičica, karanfila i ponajviše lala – u Mađarskoj. Motivi cveća duboko su se ukorenili u mađarsku narodnu kulturu, vekovima su bili prisutni u raznim narodnim pesmama, među veziljama i u narodnoj nošnji, a na prekretnici veka pojavili su se u gotovo svim građevinskim remek-delima, nacrtima i projektima Marcela Komora (1868-1944) i Dežea Jakaba (1864-1932). Pored nebrojenih stambenih i javnih objekata iz čuvene peštanske kancelarije Komora i Jakaba u periodu 1899- 1923. rođeni su izvanredni projekti i nacrti prema kojima su izgrađeni hotel Crni orao (Fekete Sas) u Oradei (Nagyvárad), Palata kulture i Gradska kuća u Targu Murešu (Marosvásárhely), hotel „Petőfi” u Sentešu, Industrijski dom u Kečkemetu ili Narodna opera (danas Pozorište Erkel) u Budimpešti. Na karti Mađarske nalazio se i jedan grad kojeg je okruživao suncokret, njegove poljane krasile su bulke, a do čijeg centra se stizalo ulicama koje su nicale u pšenici. Grad, čiji su se žitelji od pamtiveka bavili zemljoradnjom i u čijim životima je bila duboko ukorenjena ljubav ka oranicama i prirodi. Subotica je bila prava pozornica za predstavu najreprezentativnijih arhitektonskih ostvarenja u stilu mađarske secesije, prvenstveno zahvaljujući kreacijama Komora i Jakaba. Građani su time dobili novu, ambijentalnu velegradsku atmosferu i osećaj povezanosti sa svojim oranicama uz svo cveće i detalje koji su se na ovim građevinama našli. U očima posetilaca Subotice koji prvi put kroče u Gradsku kuću ili Sinagogu mešaju se razna osećanja: čuđenje, poštovanje i poniznost, ali takođe i dečija sreća, kao da su ušli u začaranu palatu koja je prepuna cveća, svetlucajuće keramike i veličanstvenog mermera, u pozadini sa vodičem kojem je dato da sa svakom novom grupom ponovo doživljava simfoniju emocija. Subotica koja je brzo napredovala na lestvici kulturnog i ekonomskog razvoja na samom početku XXtog veka dostigla je zavidan nivo za koji se smatralo da je samo jedan od stepena razvoja, dok danas znamo da je možda taj period bio vrhunac istorije grada. Upravo su u tom periodu Marcel Komor i Deže Jakab krunisali istoriju i sva dostignuća grada Subotice. Prema njihovim projektima 1902. započeta je izgradnja druge najveće sinagoge u Evropi. Bez obzira na jednostavne i jeftine materijale gradnje, poput cigle i gipsa, Sinagoga je postala najslikovitija, motivima i simbolima najreprezentativnija jevrejska bogomolja celog regiona. Bogomolja može da primi preko 3000 duša, njen enterijer i boje podsećaju na najpoznatiji istorijski momenat – Egzodus – egipatsko ropstvo, izlazak Jevreja iz Egipta i osnivanje Izraela. Reprezentativnih je prozora iz studija kraljevski imenovanog glavnog umetnika vitraža Mikše Rota, a svakim svojim kutkom i segmentom podseća na božije sveprisustvo i Njegovu neograničenu i bezuslovnu ljubav. Subotička Sinagoga dostojna je poštovanja svih Jevreja, Subotičana i ljubitelja umetnosti. Svega nekoliko godina kasnije, 1908, postavljen je kamen temeljac jedne od najlepših gradskih kuća sveta. Komor i Jakab izradili su u svom peštanskom studiju nacrte za izgradnju subotičkog dvorca iz bajke, ispod čijeg tornja se i danas izgovara sudbonosno „da”, upravlja celim gradom i slušaju koncerti domaćih i stranih umetnika. Tu još nije kraj! Ovom inženjerskom paru zahvaljujemo i za Trgovačku banku u centru Subotice, Vodotoranj u obliku pauna u nekada najlepšem banjskom centru okruženja Paliću, kao i Koncertnu salu i brojne vile iz prekretnice veka na obali jezera.
Deže Jakab je pored projekata i srcem bio vezan za Suboticu. Oženio se ćerkom uglednog trgovca, Vilmoša Tausiga, Irenom, čiju je sestru Mariju oženio Mihalj Gereb. Iz braka Mihalja i Marije rođena je prva akademski obrazovana grafičarka Subotice, Klara Gereb, a Deže Jakab tako postaje njen ujak. Jakab srećom nije doživeo strahote Drugog svetskog rata, 1932.godine napustio je svet živih. Komor je imao manje sreće, kao ugledni gospodin u svojoj 76. godini nasilno je odveden u jedan od austrijskih koncentracionih logora u kojem ga je pronašla smrt 1944. godine. Danas nam se osmehuju sa polja večnog cveća, a mi im uzvraćamo svakog momenta, kada pogledamo neki od cvetnih motiva Gradske kuće ili Sinagoge.
Boris Tot, turizmolog, turistički vodič
boris.tot.88@gmail.com, tel: +38164 28 29 401
Gradski Muzej, Subotica
REDISCOVER - Ponovo otkrijte skriveno jevrejsko nasleđe Dunavskog regiona
Projekat "Ponovo otkrijte" implementira se u okviru programa Interreg Dunav 2014-2020, od juna 2018. do maja 2021. godine.
Pre Drugog svetskog rata, oblast centralne i istočne Evrope je bila dom za razvoj jevrejskih zajednica. Očuvanjem jevrejskog nasleđa, možemo stvoriti vrednost u socijalnom suživotu, doprineti kulturnom razvoju i kapitalizirati turističke potencijale. Glavni cilj projekta je izgradnja trenutno neotkrivenog potencijala jevrejske kulturne baštine destinacija, s ciljem razvoja savremenih turističkih rešenja koja će doprineti vidljivosti, pristupačnosti i održivosti ovih destinacija. Glavni rezultat projekta biće ponovno otkrivanje dostupnog jevrejskog nasleđa u pojedinim destinacijama, koje će biti povezano sa zajedničkom turističkom promocijom. Projekat će takođe imati uticaj na podizanje svesti među mlađom generacijom i poboljšanje međunarodne vidljivosti.
https://web.facebook.com/watch/?v=542804589583899
Viktorija Aladžić, PhD
Associate Professor
Faculty of Civil Engineering Subotica
University of Novi Sad
Godine 2018., u broju 31 časopisa "Coup de Fouet" Rute gradova secesije (http://www.artnouveau.eu/en/index.php), čije sedište je u Barseloni, objavljen je tekst prof. dr Viktorije Aladžić pod naslovom "Sinagoga u Subotici - restaurirani biser baštine" u kojem je široj međunarodnoj publici predstavljena restauracija subotičke sinagoge na stranama 60 do 69, na engleskom i katalonskom jeziku. Subotica se već dvadesetak godina nalazi na ovoj ruti.
(Svi zainteresovani, koji žele pročitati rad profesorke, nek se jave u inbox naše stranice.)
MUZIČKI PREDAH
Pesma makedonskog muzičara Vlatka Stefanovskog našla je mesto i u horskom aranžmanu koji je priredio mladi kompozitor Đorđe Perović iz Beograda koji ujedno i prati hor Sveti Roman Melod na klaviru. Hor je ovu kompoziciju izveo na tradicionalnom Novogodišnjem koncertu 2020. godine. Horom diriguje Dragana Nikolić
MUZIČKI PREDAH
Barokne večeri u subotičkoj katedrali 26.04.2007.
Collegium Musicum Catholicum
Dirigent: Miroslav Stantić
MUZIČKI PREDAH
PREßBURGER KLEZMER BAND - Baladen, 2018
https://web.facebook.com/andrej.werner.1/videos/10215342442770819/31
Olga Kovačev Ninkov,
művészettörténész
Szabadkai Városi Múzeum
Stari, orginalni crepovi sa subotičke sinagoge fabrike Žolnai iz Pečuja / A szabadkai zsinagóga eredeti Zsolnay tetőcserepei ,Pečuj, [1902] / Pécs, [1902] pirogranit 34,5 x 14,7 x 1,4 cm,
Poklon subotičke Jevrejske opštine, 2007 / A szabadkai Zsidó Hitközség ajándéka, 2007.
Gradski muzej Subotica / Szabadkai Városi Múzeum
Stari primerak dekorativne terakote sa fasade subotičke sinagoge fabrike Žolnai / A szabadkai zsinagóga eredeti Zsolnay terakotta díszítő eleme
Pečuj, [1902] / Pécs, [1902] terakota / terrakotta, 80,5 x 17 x 2,5 cm32
Poklon subotičke Jevrejske opštine, 2012 / A szabadkai Zsidó Hitközség ajándéka, 2012.
Gradski muzej Subotica / Szabadkai Városi Múzeum
MUZIČKI PREDAH
Perpetuum Mobile: Obey Me
"...smatramo da smo stvorili neki svoj "sound" prepoznatljiv najviše u odličnoj svirci , unikatnim bojama vokala, tekstovima koji kao alat za postizanje jakih emotivnih slika najviše koristi asocijacije, metafore i simboliku. Smatramo da se bogatstvo osećaja koji inspirišu, ne moze iskreno iskazati tako da pesme liče jedna na drugu, s toga je naš album prvenac prilično bogat različitostima.
Cilje benda je da izdavanjem albuma, živim svirkama (koje su naše najjače oružje(, sa ljudima sličnog ukusa i razmišljanja, podeli pozitivnu energiju.
Prvi spot kojim se predstavlja je pesma Can't Stop, snimljen u predivnom ambijentu subotičke Gradske kuće.
Drugi spot je spot za pesmu Obey Me (snimljen u Budimpeši), koja je dostigla veliki uspeh pojavljivanjem na mnogim lokalnim televizijama, kao i na MTV Adria."
Danka Adamov - Vocals; Zoran Sandorov - Vocals; Goran Nimcevic - Guitars; Danijel Davcik - Bass Guitar; Stanko Patarcic - Drums; Dragan Malinovic - Keyboards.
http://www.perpetuummobileband.com/about.html
Odlomak iz publikacije „Otkriva se ponovo – subotička
Sinagoga“ koja je izrađena uz podršku Ministarstva
predsednika Vlade Mađarske, Ministarstva spoljnih poslova
i spoljne ekonomije Mađarske, Nacionalnog saveta
Mađarske nacionalne manjine, Jevrejske opštine Subotica,
Generalnog Konzulata Mađarske u Subotici i Grada
Subotice.
Značaj projekta
Tokom restauriranja od 2. novembra 2016. do 31. decembra 2017. godine na ogradi Sinagoge je na tabli stajalo obaveštenje da tokom izvođenja radova nije moguća poseta Sinagogi. Uprkos tome, mnogo je sugrađana dolazilo da se raspituje, da baci pogled na tok radova. To je dokaz da subotičku Sinagogu žitelji grada osećaju svojom.
Sinagoga je organski i neotuđiv deo mađarske kulture na teritoriji Srbije od velikog, istaknutog značaja, istorijska ostavština jevrejske zajednice, građevinski biser evropskog građevinarstva. Njenu obnovu su zajedničkim delovanjem omogućili Srbi, Mađari i Jevreji iznad svih političkih i partikularnih interesa. Jedna zgrada sa takvim parametrima je bila rođenje institucije za primer.
Zgrada je svakako primer ispoljavanja principa teorije i prakse restauriranja objekata od kulturnog značaja. U svakoj državi je drugačiji standard za obnavljanje takvih institucija. U našem slučaju je bilo potrebno usaglasiti mađarske i srpske standarde. U toku pripreme i samog rada stručnjaci su se međusobno dopunjavali, učili jedni od drugih. Stručnjaci iz Mađarske su se držali svojih pravila konzerviranja-restauriranja po kojima je vrednost spomenika sama materija, zato se u restauriranju – umesto novih delova – mora upotrebiti što više starih, originalnih delova.
Savet Evrope je 2005. u Faru (Portugalija) prihvatio Sporazum o društvenoj vrednosti kulturnog nasleđa. Ovaj sporazum sadrži u37 sebi da: “svaki pojedinac ima pravo po svom izboru da se vezuje za kulturno nasleđe poštujući tuđa prava i slobodu“. Formiran je izraz zajednica povezana nasleđem koja prema definiciji: „sastoji se od pojedinaca koji vrednuju određene aspekte kulturnog nasleđa koje žele da, u okviru javnog delovanja, održe i prenesu na buduće generacije”.
Ovakva zajednica se formirala i tokom restauriranja subotičke Sinagoge. U zakonskoj osnovi Mađarska snosi odgovornost za Mađare van matične države, sa tim zajedno i za objekte koji imaju dodira sa kulturom Mađara. Značajna okolnost je da je NSM, koji je bio zadužen za obnovu Sinagoge, deo mađarske kulturne autonomije u Srbiji koji može da posluži kao primer u bilo kojoj državi ili nacionalnoj zajednici u Evropi.
Do doba propasti jevrejske zajednice – zahvaljujući svojoj integraciji – subotički Jevreji su postali integralni deo društva, a u međuvremenu je zajednica zadržala svoju tradiciju.U to vreme izgrađena Sinagoga je odličan dokaz toga. Ova zgrada je građena u stilu secesije, sa mađarskim narodnim motivima, zbog čega se i spominje kao oličenje jevrejske zajednice mađarskog maternjeg jezika. Materijalna i stručna pomoMađarske u obnovi Sinagoge je dobar primer za međunarodno mnjenje i odlično prikazuje obavezivanje Vlade Mađarske za očuvanje jevrejske ostavštine. Odgovornost Vlade Mađarske prema subotičkoj Sinagogi zasniva se i na članu 167 Lisabonskog sporazuma po kojem se „Unija zalaže i doprinosi cvetanju i razvoju kulturne baštine svojih članova, poštujući nacionalnu i regionalnu šarolikost, ujedno uzimajući u obzir zajedničku kulturnu baštinu.”
Svi učesnici u obnavljanju subotičke Sinagoge, bez obzira na to da li su (ga) čitali ili ne, delovali su u duhu tog sporazuma. I kako se za vreme izgradnje Sinagoga sa svojim mađarskim stilskim elementima secesije integrisala u mađarsku zajednicu, tako i38 sadašnja zajednička obnova može poslužiti za primer integracije u kojoj su Mađarska i Srbija – jedna članica i jedna buduća članica Evropske unije – Srbi, Mađari i Jevreji, sačuvali zajedničku kulturnu baštinu za budućnost.
MUZIČKI PREDAH
Pesma Svjati Bože je liturgijska pesma koju je komponovao savremeni srpski kompozitor Miodrag Govedarica. Hor Sveti Roman Melod je ovu kompoziciju izveo na prvom Subotičkom horskom festivalu duhovne muzike u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Subotici. Diriguje Dragana Nikolić.
Hvala za nesebičnu saradnju
Lovas Ildikó
Silling Léda
Ninkov K. Olga
Viktorija Aladžić
Bunford Tivadar
Blaskó Árpád
Kovács Róbert
Loboda Árpád
Tóth Boris
Novák Attila
Nada Sudarević
Kovács Attika
Zdenko Stricki
Bruno Šefer
Jugoslav Ivić
Pannon RTV
Jevrejska opština Subotica – Szabadkai Zsidó Hitközség
Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Subotica – Községközi Műemlékvédelmi Intézet, Szabadka
Gradski Muzej Subotica – Szabadkai Városi Múzeum
Crkveni hor „Sveti Roman Melod“
Zbor „Collegium Musicum Catholicum“
Perpetuum Mobile Band
Naš grad je večeras ispunilo slavlje!
Slavio je on sebe, svoju lepotu, svoju dičnu prošlost, slavio je prefinjeni osećaj za lepo svih onih, koji su bilo kada u njemu živeli. Naši preci su sanjali velike stvari. To slavimo večeras! Bez njihovih snova naš grad sada ne bi bio ovo što jeste.
Večeras smo proslavili i svakog današnjeg stanovnika grada Subotice, jer smo uspeli sačuvati svu tu nasleđenu lepotu iz prošlosti, i zato što smo uspeli preživeti svu bol koju nam je prošlost ostavila. Pročitali smo, divili se, razgledali, poslušali i prigrlili misli, znanje, volju za životom i bezgraničnu ljubav koju prema našem gradu neguje današnji čovek.
Subotičku sinagogu sada ispunjava tišina, ali večeras je upravo ta tišina progovorila svima nama.
U gradu secesije večeras nekako kao da je život zastao.
Fondacija Subotička Sinagoga Vam se s poštovanjem zahvaljuje što ste večeras bili s nama! Nadamo se da će se naš sledeći susret dogodili u predivnoj i voljenoj subotičkoj sinagogi, biseru secesije.
Hajnalka Ileš
Koordinator aktivnosti Fondacije Subotička Sinagoga
