Umesto uvoda
Značajan deo istorije je povest o stradanju; najvećim delom to je istorija pogibelji u neprebrojnim „malim” i „velikim” ratovima i pokoljima. U toj neveseloj ljudskoj procesiji neljudskosti, koja takoreći spontano periodično svetkuje svoj pir, posebno mesto ipak zauzima Holokaust. Jedino je u slučaju nacizma unapred bio definisan idejni koncept, a onda, tokom Drugog svetskog rata, i sprovedena politička odluka o potpunom istrebljenju jednog celokupnog – jevrejskog naroda.
A opet, Holokaust koji se dogodio predstavlja univerzalan, ljudski problem. Mnogo je knjiga o tome već napisano, kod nas takođe napisano i prevedeno, a čini se, nikad dovoljno. Drugačije i ne može biti kada govorimo o nastojanjima da se posvedoči, istraži, prouči, pronikne u jedan jedinstveni užas – koji je postao civilizacijski amblem i opomena.
Prilažemo stoga iscrpni katalog ili mapu tih nastojanja u okvirima jugoslovenskog i srpskog izdavaštva. Nadamo se da smo ih dovoljno pregledno klasifikovali i opremili opsežnim i uputnim referencama, ne samo kada je reč o bibliografskim zapisima, nego i o segmentu Holokausta koji svaka publikacija obrađuje, kao i pristupu tom nepočinu koji njen autor usvaja. Ova knjiga o knjigama, o Holokaustu, takođe je vođena idejom da je umesno i neophodno kontekstualizovati njihov razlog, smisao, povod, cilj. Sve one postavljaju slična pitanja – ima li opravdanja, a onda i „razumnog” objašnjenja za Holokaust; može li se tumačenjem krivotvoriti njegova „istina” i nije li možda svako tumačenje ogrešenje o nju; šta posle njega, kako živeti sa njegovim tragičnim iskustvom. Ta pitanja, kao i odgovori koje nude ili ne nude, podrazumevaju izvesnu faktografiju, izvesno predznanje o činjenicama koje su možda već i same sobom dovoljno rečite.
Stoga, iako su u središtu interesovanja knjige, položili smo račun i o njihovom okruženju, kontekstu, o tome da su nastale zbog nečeg određenog i da su o nečemu određenom. Knjige izlistane u ovoj kolekciji istovremeno, međutim, i same svedoče o sudbini knjiga, o sudbini njihovih autora, kao i o nemogućnosti reakcije ljudske zajednice na neljudsko ideološko okruženje. Knjige stradaju, možda čak i prve, skupa sa onim što zastupaju. I knjige o(p)staju, i posle stradanja i uprkos nj