VOJVOĐANSKI GRADOVI
OLGE ZIROJEVIĆ
Lepota je u tačnosti
Pred čitaocem je sažeta knjiga o 12 vojvođanskih gradova naše poznate istoričarke Olge Zirojević. U ovoj knjizi, na prvi po gled, sakupljene su samo “gole činjenice” o istorijskom razvoju Vršca, Pančeva, Zrenjanina, Kikinde, Subotice, Sombora, Titela, Sremskih Karlovaca, Sremske Mitrovice, Novog Sada, Zemuna i Rume, od praistorije do naših dana – ali kada se pogleda bolje, videće se da upravo to obilje podataka, navedenih gotovo bez propratnih komentara, daje upečatljivu sliku o urbanom razvoju u Vojvodini i, možda, i bolje od patetičnih impresija i velikih ocena oslikava samosvojnost šarolikog gradskog života u panonskim varošima oko “Dunavskog limesa”, na razmeđu u kojem su se živopisno mešale različite civilizacije, nacije, običaji, uzanse i politička stremljenja.
Knjiga Olge Zirojević je po pristupu slična onom koji je primenjen u velikom naučnom projektu Matice srpske, Atlas naselja Vojvodine, koji vode dr Slobodan Ćurčić, dr Mlađen Jovanović, dr Tivadar Gaudenji i dr Aleksandar Ilić, u ukviru koga je objavljeno više publikacija, a u kompletnom obliku zasad se pojavila prva „debela knjiga“ – posvećena naseljima u Sremu (Novi Sad, 2012). Ipak, portreti vojvođanskih gradova, kako ih oslikava Olga Zirojević su koncepcijski potpuniji, jer obuhvataju i niz podataka o kulturnim i privrednim institucijama. Ono što je zajedničko ovim poduhvatima, je to što se “lepota traži u tačnosti”.
Ovako ispričane priče o vojvođanskim gradovima, kako to čini Olga Zirojević, daju i dragocen doprinos shvatanju onog još uvek kontroverznog i pomalo maglovitog pojma Srednje Evrope, o kome se već dugo vode dugačke rasprave – čak i sa primitivnih pozicija sirovog nacionalizma. Podaci o ljudima u gradovima Vojvodine i njihovoj svakodnevici na svoj nepretenciozan način dokazuju da ona famozna interkulturalnost i Srednje Evrope, pa dakako i Vojvodine, nije samo jedan izmišljeni stereotip koga treba razoriti. Obratite pažnju makar samo na zbirne podatke koliko je samo listova i časopisa, i na kojim sve jezicima, izlazilo u vojvođanskim gradovima, od Gutemberga do danas.
Ovaj simpatični, ali strogo utemeljeni brevijar vojvođanskih gradova, sa njegovim zanatlijama, seljacima i gospodom tokom istorije, ku- ćama i palatama, ulicama i pijacama, skelama i mostovima, prugama i fabrikama, iznenadiće svakog čitaoca zbirnim utiskom o tome šta je zapravo Vojvodina i šta je sve ona darovala i srpskoj urbanoj kulturi, koja se tako teško konstituiše, jer se stalno osporava.