Razred: viši razredi osnovne, odnosno niži razredi srednje škole
Ciljevi časa:
- Utvrđivanje pojma Holokausta, vremenskih i teritorijalnih okvira, aktera
- Razumevanje tragičnih događaja i ličnih sudbina za vreme trajanja
Holokausta
- Razumevanje univerzalnosti d-uddke patnje u ovom periodu kroz analizu različitih svedočenja dece iz ovog perioda
- Podsticanje interesovanja učenika za ovu temu koristeći različite tekstove, slike, fotografije
- Promovisanje solidarnosti i humanosti univerzalnih ljudskih vrednosti
Ishod časa:
- učenici su usvojili pojam Holokausta, razumeli suuzroke i posledice događaja
- učenici razumeju i koriste različite istorijske izvore i pristupaju im kritički
- učenici su shvatili ulogu svih aktera - žrtve, počinioca i pasivnih posmatrača
- učenici shvataju preuzimanje odgovornosti pojedinca i institucija
Vreme realizacije: dva časa (blok nastava, moguća korelacija sa građanskim vaspitanjem, nastavom književnosti)
Metode rada: rad na odabranim istorijskim izvorima, analiza fotografija, slika, karte, dijaloška, kombinovana metoda
Oblik rada: frontalni, grupni, kombinovani
Nastavna sredstva:
- karte (okupirane Evrope, karta geta, logora u Drugom svetskom ratu)
- panoi
- flip čart table
- tekstovi - svedočenja
* Ova tema je u obliku radionice realizovana na seminaru „Holokaust u nastavi istorije”.
Literatura:
- Seminar o Holokaustu - Zbornik radova, Novi Sad, 2009.
- Holokaust u nastavi, Priručnik za nastavnike, Memorijalni muzej Holokausta, SAD, mart 2003.
- Ključni pojmovi za kraj obaveznog obrazovanja, Beograd, 2008.
- Tri generacije govore, Jevrejska ošština Novi Sad, januar 2009.
- Istorijska čitanka 4, Moderna istorija jugoistočne Evrope, Drugi svetski rat,
- Prosvetni pregled, Beograd, 2005.
- To Veag Witness, Holocaust Remembrance at Yad Vashem org/education/Serbian/ceremony.htt
Aktivnosti nastavnika:
- priprema materijal za čas
- daje precizna uputstva učenicima u vezi sa aktivnostima na času
- priprema potrebna nastavna sredstva
- kontroliše tok časa, usmerava diskusiju, postavlja pitanja, zapisuje zapažanja na tablu
Aktivnosti učenika:
- sluša uputstva za rad, odgovara i postavlja pitanja
- učestvuje u radu grupe
- razmenjuje mišljenja, analizira, posmatra, uočava, zaključuje
- primenjuje ranije stečena znanja
Struktura časa:
Uvodni deo časa: nastavnik upoznaje učenike sa temom časa, objašnjava pojam Holokausta, daje uputstva za rad.
Glavni deo časa: analiza izvora, čitanje i tumačenje tekstova, zapisivanje emocija, diskusija.
Završni deo časa: formiranje zaključaka, analiza zapisanog, iznošenje ličnih stavova i mišljenja.
Tok časa
I
Učenici sede u polukrugu, nastavnik se obraća svima, frontalno. Podseća da su na prethodnim časovima obrađene nastavne jedinice u vezi sa pojavom totalitarnih sistema u Evropi između dva rata i u vezi sa usponom fašizma u Nemačkoj. Ističe da će se na današnjem času izučavati tema Holokausta. Nastavnik objašnjava pojam Holokausta koji je istaknut na video bimu ili hameru i definiše cilj časa: kroz ličnesudbine u vreme Holokausta shvatiti tragiku dešavanja. Učenici dobijaju uputstva u vezi sa načinom rada i analizom izvora na času.
II
Nastavnik uvodi učenike u vreme i način života u Nemačkoj pre 1933. godine, ističući da je do tada tekao normalan život za sve pripadnike nemačkog druš gva i da i pored postojećih antisemitskih i rasnih predrasuda u pojedinim krugovima nemačkog društva, nije bilo problema za Jevreje u Nemačkoj. Neka pitanja koja nastavnik može postaviti učenicima su: Šta je to što čini normalan, svakodnevni život za sve pripadnike jednog društva? Po čemu bi se moglo zaključiti da u nekom društvu nema podvojenosti i podela na rasnoj ili verskoj osnovi? Nastavnik pokazuje pano na kojem je prikazana sinagoga u Berlinu dvadesetih godina dvadesetog veka sa jevrejskom populacijom ispred nje. U cilju diskusije sa učenicima može postaviti sledeća pitanja: Kako vam izgleda kvart u kojem se nalazi sinagoga? Da li je ona neka neugledna, mala zgrada? Kako izgledaju ljudi ispred nje? Da li se na osnovu njihovog izgleda, oblačenja može zaključiti koje su vere ili porekla? Na osnovu njihovog izleda, da li možemo da zaključimo kom društvenom sloju oni pripadaju? Da li oni izgledaju kao da im je nelagodno, ili slobodno šetaju, stoje i razgovaraju? Šta zaključuju o Jevrejima na osnovu ove diskusije?
Napomena za nastavnike:
Zaključak do kojeg nastavnik/ca treba da dođe sa učenicima je da se Jevreji ni po čemu vizuelno ne razlikuju od Nemaca, da slobodno odlaze u svoje hramove, da je sinagoga impozantna zgrada u bogatijem delu Berlina i da sve izgleda potpuno normalno i uobičajeno.
III
Ovakva slika i utisci učenika potrvrđuju se svedočenjima pojedine jevrejske dece koja pričaju o tim vremenima i tom periodu svog života, naglašavajući da je njihovo odrastanje teklo normalno u dobroj atmosferi i saživotu sa nemačkim sunarodnicima druge vere. Nastavnik deli tekstove svedočenja grupama koje imaju zadatak da ih pročitaju i za sebe zabeleže ključne reči koje odslikavaju raspoloženje i atmosferu u tekstovima koje čitaju.
- Miriam Javah, 14 godina: Bili smo topla porodica kojaje živela bezbrižno, tiho i rutinski. Svi smo se rodili u Bjalistoku, 1eneracija za 1eneracijom, okruženi prijateljima, susedima i poznanicima. Godine mog detinjstva i detinjstva moje sestre Sonjele tekle su veoma mirno.
- Hana Dejvidson, 14 godina: Nakon što bih napisala domaći zadatak trala bih se sa lupkama koje sam koristila kao manekenke. Oblačila bih im haljine koje sam sama dizajnirala i sašila. Čitanjeje bilo moja omiljena zanimacija. Pohađalasam baleš, a zimi išla na klizanje. Dok sam klizala, česšo sam zamišala sebe kao poznatu klizačicu koja nastupa pred brojnom publikom.
- Norbert Rip: Bilo mije pet Godina kada samdoživeo napad slepoj creva. Nakon operacije, kojaje obavljena u našoj lepoj mesnoj katoličkoj bolnici, usledile su komplikacije. Moje medicinske sestre (sve su bile časne sestre) bile su pune ljubavi i brše. Uskoro su sve medicinske sestre u bolnici svako! dana dolazile da me obiđu, a znao sam da me spominju i u svojim molitvama. Doktor Osterman je bio istaknuti mesni xupypi. On je izvršio hitnu operaciju Moi slepo! creva. Bolnicu sam napustio četiri sedmice posle operacije, a roditelji i časne sestre su me ubedile da dugujem život njeGovim superiornim sposobnostima. Van-Ajkel je omanji ipag, tako da ste pre ili kasnije ceaKoi Moinu da sretnete na ulici.Tokom naredne ioguue ili ioguHe i po sreo sam doktora Ostermana tri ili četiri puta na ulici. Pozdravljao sam ia sa punim poštovanjemrečima - »Guten Morgen” ili »Guten Tag”. Udanašnje vreme ne pridajemo Mhoio vrednosti pozdravima. U to vreme i u tom mestu biloje krajnje nevaspitano tnorisati ljude...
Nakon pročitanih tekstova, nastavnik može postaviti sledeća pitanja:
Da li se čitajući ove tekstove može zaključiti da se radi o jevrejskoj deci? Da li se njihove igre, želje, planovi, svakodnevica razlikuju od nekih drugih samo zato što su Jevrej'i? Šta je to čega se ta deca sećaju iz tog perioda svog života? Da li se vidi iz teksta da njihove porodice pripadaju duto tim sredinama u kojima žive? U kakvim su odnosima sa svojim komšijama, okolinom? Zašto je potrebno naglasiti da su medicinske sestre bile uglavnom časne sestre? Da li je njihov odnos prema jevrejskom dečaku bio drugačiji zato što je on druge vere? Kakav je bio odnos lekara Nemca prema dečaku? Da li je postojalo uzajamno poštovanje i uljudno ponašanje među stanovnicima tog nemačkog naselja? Da li je sve ličilo na normalan odnos među ljudima? Predstavnici grupa čitaju ključane reči koje izražavaju emocije i raspoloženja dece, nastavnik ih beleži na tablu.
IV
Zatim nastavnik ističe da se sve menja dolaskom Hitlera na vlast i donošenjem niza zakona kojima se Jevreji u Nemačkoj i drugim zemljama pod nemačkom upravom diskriminišu (nastavnik podseća da su o ovome već govorili i učenici znaju na koje vreme i koje zakone se navedeno odnosi). Nastavnik ilustruje gore navedeno, dajući učenicima da pročitaju na glas uredbe koje se odnose na položaj Jevreja u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, a koje su donete na osnovu Zakona o zaštiti nemačke krvi i časti
(tekstovi uredbi nalaze se u prilogu 1-4).Predlog pitanja kojima se može podstaći diskusija sa učenicima, posle čitanja ovih istorisjkih izvora su: kakve su posledice ovakvih zakona i uredbi? Kako se osećaju l»udi na koje se oni odnose? Po kom kriterijumu se sada l.udi v Nemačkoj dele? Da li su oni i dalje ravnopravni žitelji Nemačke? Kakvs događaje izaziva ovakav gretman Jevreja? Nastavnik može pozvati učenike da navedu primere koje su učili: Kristalna noć, zabrana sklapanja brakova između Jevreja i Nemaca, otpuštanja iz službe, i slično, a mogu se i zajedno analizirati posteri na kojima je sipagoga sa početka priče u plamenu; nacistička propaganda u školama, panoi na kojima su prikazana deca koja crtaju na tabli antisemitske i nacističke simbole, transparenti koji pozivaju na bojkot jevrejskih radnji, izloml.eni izlozi i ošvačkane jevrejske radnje, uplašeni jevrejski dečak naspram malog Nemca koji ponosno stoji u nacističkoj uniformi pored Hitlera, smotra nemačke vojske...
Napomena za nastavnike:
Nastavnik ističe da se ovi događaji smatraju početkom Holokausta a da su posledice formiranje geta, progoni, oduzimanje imovine, odvođenje u logore, ubijanje jevrejske populacije. Ističe da većinsko stanovništvo neće regovati na sva ta dešavanja, uglavnom iz straha i jake propagande i nacis gičke kampanje. Nastavnik može istaći i primere požrtvovanosti i humanosti l»udi koji su rizikovali svoj život da bi pomogli ugroženima i progonjenima.
V
Nastavnik ponovo deli magerijal za čitanje grupama i traži od njih da nakon pročitanog teksta odgovore na pitanja: kakva osećanja, raspoloženje, dominiraju u ovim tekstovima? Kako se deca osećaju u ovim okolnostima? Da li su svesna promene u njihovim životima? Da li je i dalje sve isto u njihovoj porodici? Za čime oni čeznu, šta im nedostaje iz prošlih vremena? Kakve strahove imaju? Da li su ovo neka univerzalna osećanja, možemo li se zamisliti u njihovoj situaciji, osetiti to što su oni osećali tada?
- Nastavak priče Norberta Ripa: Nakon Moi poslednjeG susreta sa doktorom Ostermanom roditelji su mi jednog dana rekli da on ZAHTEVA da ia više ne pozdravljam na ulici. Rekao im je da je suviše sramotno pozdravljati se sa jevrejskim dečakom - čak i akoje to samo šestošdišnjak, a pri tome i sićušan za ceoje ioguue.
- Mira Herbst Gen: Nebo je tako visoko! Nebo barutno plave boje nad beskonačnim svemirom u o!romnim prostranstvima. Farma se kupa na suncu. Ptice cvrkuću, kokoške tumaraju travnatim prolazima. Cee to vidim kroz majušnu rupu na slamnatom krovu potkrovlja. Ty iznad ambara krili smo se od smrti. Prostorija je pretrpana zato iiio smo se nalazili iza la.žno1 slamnato! zida na potkrovlju, ige smo imali zaštitu od očiju koje nisusmele da nas vide. Malo je skrovište, mo!u da dotaknem zidove, mo1u da dodirnem kosu stranu krova. Ako bih pružila ruku kroz rupicu, da li bih moGla da dodirnem svemir? Šapatom raz!ovaramo zato što je moj Glas suviše velik za prostor u kojem ne smeju da nas otkriju. Htela bih da poletim u nebo, da osetim slobodu svemira, daleko od malih mesta i šapata. Pitam majku, koja je pored mene, zašto pilići moGu slobodno da trče po dvorištu, a mi moramo da se krijemo oči su joj pune suza - i sve mijejasno. Htela bih da sam pile da slobodno trčkaram po travnatim stazama.
- Šest mi je Godina, a svet nije prijateljski nastrojen... Sećam se... voz pun buke, ljudi,prtlja!a.Osećam se ptpovo skrhana u masi. Ne znam kuda idemo, da li neige igeje bezbednije, ili opet bežimo? Majka i ja smo razdvojene svetinom ljudi na vozu. Vidimje kako stoji između gea eaiona, ali ne može da dođe do mene. Pokušavam da doprem do nje,ali sam izGubljenameđu laktovima. Šta ako ispadne između ta gea valona? Šta ako je na sledećoj stanici U3iypa iz eaiona masa? Šta ako, nakon što sam izGubila oca, izGubim i majku? Šta ako...pokušavam da održim kontakt poGledom sa njom dok plačem i vidim odraz Moi bola na njenom licu.
- Lora Baer: Ljudi tvrde da su kapaciteti petopzdišnje! deteta o!raničeni, ali sam sšurna da shvatam da se naša porodična situacija menjala... Nekadaudoban domu Vauverman ulici, mirnoj ulici u Amsterdamu ige smo stanovali od Moirođenja 1938. iogune, više nije bio cuiypaH...Jegwoi dana tokom 1943. iogune, Elsa Izaaks, hrišćanka, pojavila seu našem stanu da me ogeege od roditelja. Objasnili su mi samo kratko,po ceoj prilici da bih se što manje sekirala. Majka je u!ušila suze i brzo me toplo obukla ioeopehu mi da više ne smem da ioeopuM da se prezivam Baer. Zašto mi je to Govorila. Možda su hteli da me se otarase i da me nikada više ne euge u životu? Ako imam gpyio prezime, niko neće znati da sam im pripadala. Slali su me od kuće. Oni će ostati zajedno, ali više nisu hteli da ja budem sa njima. Upozorila me je da nikada ne smem da spomenem da sam Jevrejka. Iskreno, nisam znala šta to znači pošto moji roditelji nikada nisu odlazili u sinapzpu. Ništa mi više nisu rekli. Otac me je potajno po!ledao,ali me nije poljubio niti zaGrlio. Možda su mislili da će poljubac ili zagrljaj otkriti njihova stvarna osećanja i bojazni i da će me te emocije prestrašiti. Ali njihova čudna ćutljivost i uzdržanost su me smušile i zastrašile. Oduvek sam mislila da me roditelji mnoGo vole. To sumiuvek Govorili kad sume Grlili i ljubili. Iznenada se cee promenilo! Nešto strašno se doGađalo! Moram da odem sa ovim strancem, a otac i majka ne čine ništa daje zaustave ili da mi objasne razlo! za to. Mislila sam da sam nešto strašno uradila: Možda nisam dobro sredila sobu, ili nisam stavila tračke na mesto. Možda sam tražila od roditelja da mi poklanjaju previše pažnje? Bila sam nevaljala devojčicaAli u prošlosti su mi uvek opraštali. Zašto ne opraštaju sada?
Napomena za nastavnika:
Jedan od mogućih zaključaka nastavnika može biti da su ova deca čija su svedočenja učenici čitali imala sreću da prežive Holokaust, ali da su mnogi imali tragičnu sudbinu. Zatim pokazuje kartu Evrope sa naznačenim koncentracionim logorima i navodi koliko je ljudi u njima bilo zatočeno i stradalo. Posebno se naglašava da je milion i pet stotina hiljada dece nastradalo u Holokaustu.
VI
Međutim, i deca koja su preživela Holokaust imala su velikih poteškoća da se vrate u normalan život, jer sve što im se dešavalo u detinjstvu, ostavilo je dubok trag na njihove emocije, porodice, odnos prema svetu i budućnosti. Nastavnik poziva učenike koji žele da pročitaju naglas svedočenja. Ostali slušaju i zapisuju ključna osećanja i reči.
- Lora Baer: Nisam Moina da budem tako neiskrena. Viile nisam ništa osećala prema njima. Rekli su mi da zaboravim ceoje ime i relitju. Rekli su mi da ih zaboravim i nikada nisu rekli da se ceeia iuoia setim kada se budu vratili...ako se budu vratili. Nestali su iz MOi života. Napustili su me bez ujeguoi jeguHoi objašnjenja. I sada su se vratili bez objašnjenja i očekivali zagrljaj. Ali moje srce je pripadalo Korneliji, Omi i Pa Šauten koje su se starale o meni gee ioguHe. Iako sam bila potpuni stranac, prihvatile su me u ceoj dom. Sada su oni moji roditelji.
- Majka kaže da ih nisam prepoznala. Otac kaže da im nisam prilazila, jer nakon ceeia, gee ioguue je veoma gyi vremenski period. Nisam ih za^rlila, kažu, zato što sam bila stidljiva. Majka mi je rekla da sam bila jedini razloj 36oi Koi su živeli. Rekla je da ne bi moti da izdrže da žive da nisu ceaKoi trenutka tokom dana mislili na mene. Morala sam da razumem da su bili prisiljeni da me napuste, Boi zna da to nisu hteli. Odvajanje je bilo naša najbolja šansa da preživimo...Nisu pisali niti komunicirali sa mnom zto što bi to bilo previše opasno. Nisam eepovala ni jednoj njihovoj reči.
- Rela L. Feldman Jedino sam dete, dete preživelih iz Holokausta...3bo{ ouoia što jesam, tedam na te stvari drutm očima. Ja sam jedino dete preživelih iz Holokausta. Nemam nećake i nećakinje. Moja deca nemaju ujake i tetke. U mojoj duši postoji takva žudnja za porodicom, za normalnim članovima porodice: dekom, bakom, tetkama, ujacima, rođacima, sestrama, braćom. Nije upešno saznanje da su nekada živeli. Nikada nisam upoznala ni jedHoi od njih. Oni su moji duhovi.-• Na kraju, nastavnik čita tekst koji pokazuje da je nastavak života i neprestana borba protiv zla neminovnost. Moja majka je imala gyiy plavu kosu. Tokom beskonačnih dana našeg skrivanjaja bihje plela u pletenicu, rasplitala i opet plela. Ona bi mi pričala priče - o divnim, hrabrim ljudima koji su posle to1a uvek srećno živeli. Bez ičega opipljivog što bi nas uposlilo, te priče su razbuktavale moju maštu i ispunjavale moj svet ljudima. Bile sumi to i tračke i drugari za tru...Ponekad, kada danas pletem pletenice od gyie plave kose moje kćerke ovdeu Americi ige nije bilo rata, Gdeje naš dom pun muzike i smeha, ige znam aromu sveže skuvane kafe i ukus vrućih zemički i putera, setim se tavana ige sam se krila sa majkom - i sve to izGleda tako daleko. Duboko upijam boGatstva tih trenutaka, ispunjena sam mirom i uvek pomislim na izreku: ŽIVETI DOBRO JE NAJBOLjA OSVETA.
VII
U završnom delu časa, nastavnik sa učenicima analizira ključne reči i emocije koje su zapisali na tabli, pomoću kojih se tačno vide različiti periodi iz života te dece i njihovo prerano i bolno odrastanje, prelazak iz perioda normalnog, bezbrižnog života u život pun patnje, neizvesnosti i straha. Sve fotografije i panoi koji su korišćeni tokom časa su takođe izloženi u učionici, od slika iz predratnog života, do onih nakon oslobođenja, tako da učenici imaju i vizuleni doživljaj svega što je rečeno i analizirano. Nastavnik pokazuje na video bimu cdi KOMPJuteru Muzej dečijih žrtava u Jad Vašemu i objašnjava im poruku - zapamtiti ime samo jednog nastradolog, nedužnog deteta, dovoljno je da se oda pošta svim nastradalim i zapamti da se tako nešto više nikada ne sme dogoditi.
Iz bugarskog Zakona o zaštiti nacije
Član 21
Licima jevrejskog porekla nije dozvoljeno:
a) da postanu bugarski građani; žene jevrejskog porekla dobijaju državljanstvo svojih muževa
b) da biraju ili da budu birani, bilo na javnim izborima ili na izborima za neko neprofitno udruženje, izuzev u slučajevima kada se izbor vrši u organizacijama čiji su članovi isključivo lica jevejskog porekla
v) da zauzimaju službu u bilo kojoj državnoj, opštinskoj ili drugoj javnoj vlasti - izuzev u organizacijama čiji su članovi isključivo lica jevrejskog porekla
g) da sklope brak ili da žive u konkubinatu sa licima bugarskog porekla; brakovi lica jevrejskog porekla i Bugara, sklopljeni pošto je ovaj zakon stupio na snagu, smatraju se nevažećim.
Član 23
Licima jevrejskog porekla zabranjeno je da se ubuduće naseljavaju u Sofiji.
Član 24
Licima jevrejskog porekla nije dozvoljeno da poseduju ili iznajmljuju nekretnine, ni lično, ni preko opunomoćenika, niti im je dozvoljeno da u selima, izuzev prebivališta, poseduju ikakve zgrade.
Naredba vojne komande, Beograd (25.4.1941)
Svi Jevreji nastanjeni u Beogradu mogu kupovati životne namirnice i drugu robu na trgovima i pijacama svakoga dana samo od 10,30 časova nadalje. Trgovci im ne smeju ranije prodavati. Na javnim česmama i ostalim mestima gde čekaju u redu građani, Jevreji se mogu uvrstiti u red tek pošto se ostali građani arijevci snabdeju sa odnosnim potrebama. Svima trgovcima se zabranjuje, da povećanim cenama i uopšte ispod ruke prodaju životne namirnice i drugu robu Jevrejima. Jevreji koji se ogreše o gornju naredbu kazniće se do 30 dana zatvora ili novčanom kaznom do din. 10.000. Po oceni biće upućeni i u koncentracione logore. Istom kaznom biće kažnjeni i trgovci pomenuti u članu 3 ove naredbe. Za izricanje kazni PO OBOj naredbi nadležna je Policija u Beogradu, odnosno njeni kvartovi. Naređeno 25. aprila 1941. godine u Beogradu
Iz rumunske Uredbe o regulisanju obrazovanja Jevreja (11.10.1940)
Član 1
Jevreji su slobodni da u okviru privatnog obrazovanja organizuju vlastite osnovne i srednje škole.
Član 2
Jevrejske škole opisane u prethodnom članu mogu da zapošljavaju samo jevrejske nastavnike i da upisuju samo Jevrejske đake.
Član 3
Oni čija su oba roditelja Jevreji ili čiji je otac Jevrejin, bez obzira koje vere, ne mogu da rade kao nastavnici ili administrativno osoblje i ne mogu biti prihvaćeni kao đaci ili studenti u rumunskim osnovnim i srednjim školama, niti u visokim školama, bilo državnim ili privatnim, a ni u školama drugih hrišćanskih etničkih zajednica. Izuzetno i u pojedinim slučajevima, Ministarstvo nacionalnog obrazovanja, kulture i umetnosti može da odobri onima koji su rođeni od jevrejskog oca koji je prešao u hrišćanstvo i majke hrišćanke drugačijeg etničkog porekla da rade u privatnim i profesionalnim hrišćanskim školama ako su kršteni u hrišćansku veru do druge godine života. Vanbračna deca imaće pravni status svoje majke...
Član 5
Ministarstvo nacionalnog obrazovanja, kulture i umetnosgi otpustiće i ukloniti sve one koji odgovaraju odredbama člana 3 ove uredbe.
Izvod iz Naredbe vojnog zapovednika u Srbiji koja se odnosi na Jevreje i Cigane (Beograd, 31. 5. 1941.)
Član 3
Jevreji su dužni obeležiti se. Oni moraju nositi na levoj ruci žutu traku sa natpisom JEVREJIN
Član 4
Jevreji ne mogu biti javni službenici. Njihovo uklanjanje iz ustanova moraju odmah da izvrše srpske vlasti.
Član 5
Jevrejima ne može biti dozvoljeno upražnjavanje prakse advokata, lekara, zubnog lekara, veterinara i apotekara...Jevrejskim lekarima i zubnim lekarima se oduzima praksa, u koliko se ne radi o lečenju Jevreja. Na ulazu u ordinacije mora biti istaknuto jevrejsko poreklo i zabrana lečenja Arijevaca.
Član 6
Za popravku ratom nastalih šteta postoji za Jevreje oba pola u starosti od 14 do 60 godina prinudni rad.
Član 7
Jevrejima je zabranjeno posećivanje pozorišta, bioskopa, mesta za razonodu svake vrste, javnih kupatila, sportskih priredaba i javnih vašara...
Član 8
Svaki Jevrejin mora da ostane u svom stanu od 20 do 6 časova...
Član 9
Ko se usprotivi odredbama ove Naredbe biće kažnjen zatvorom i novčanom kaznom, ili jednom od ove dve kazne. U teškim slučajevima kazniće se robijom ili smrću